Три године након поплава, пољопривреда поново цвета


Три године након поплава, пољопривреда поново цвета

Београд, 15. мај 2017. - „Захваљујући овој донацији, производња је као што је била раније, а ми можемо поново да радимо као што смо и пре 2014”, каже Дивна, житељка Бољетина, малог села у националном парку Ђердап које је било уништено у поплавама пре три године.

Дивна описује Бољетин, село са мање од 600 становника, као место у ком влада снажна патријархална традиција: мушкарци раде у оближњим градовима, а жене се старају о породици и кући. „У поплавама смо изгубили механизацију коју смо користили за производњу. Нисмо добили никакву помоћ. Када смо сазнали да нека међународна организација [ФАО] може да нам надокнади машине које смо изгубули, ја сам испрва била мало скептична и нисам очекивала да испуне обећање“, наставља Дивна и додаје: „Али сада сам им веома захвална јер смо успели да повратимо живот“.

Европска унија је донирала 172 милиона евра за пројекте санације штете од поплава. Осим обнове приватних кућа, установа и инфраструктуре, предности од донација су осетили и пољопривредни произвођачи. ФАО - Организација УН за храну и пољопривреду, која је партнер ЕУ на пројекту, помогла је преко 34.000 домаћинстава кроз донације у виду сточне хране, механизације, садница воћа и стоке.

Подручје на коме је Национални парк Ђердап је међу онима која су претрпела највећу штету. Локално становништво се не сећа да је нека претходна поплава била тако деструктивна као она из 2014. „Она из 1965. године није била ни близу тако страшна као ова последња“, прича старији човек док чека у реду за своје следовање сточне хране коју је донирала ЕУ, а испоручиле локалне власти у Доњем Милановцу.

„Пољопривредник сам од 1997. Пре две године, када су биле поплаве, много сам изгубио. Сада чекам за сточну храну, за краве и свиње, јер је стока главни извор прихода моје породице“, прича Момчило који је претрпео штету од око 5.000 евра. Као и било који други пољопривредни произвођач који чека у реду, Момчило каже да није очекивао да му нека међународна организација, а ни држава, помогне. Он додаје: „Захваљујући овоме (помоћи), могу да повратим производњу на ниво од пре поплава“.

Идући низ обалу Дунава, стиже се у Тополницу, мало село у општини Мајданпек. Драган је овде живео и бавио се пољопривредом са својом супругом. Увек је био један од најбољих произвођача у крају, а ужа специјалност му је била производња зелене салате и парадајза које је пласирао директно у локалним продавницама. Сматрали су да би пласман производа на београдским пијацама био изузетно скуп, због трошкова транспорта, па су одабрали да остану у свом селу где практично нису имали конкуренцију.

Нажалост, у поплавама 2014. су остали без пластеника у ком су гајили неколико сорти парадајза.

„Европска унија нам је дала нови пластеник и сада не само да смо се вратили на исти ниво производње од пре две године, већ смо и повећали производњу“, прича Драган.

„Оно што је такође важно је да наше општине буду спремне за будуће поплаве“, каже Срећко Николић, заменик председника општине Мајданпек. Он истиче да је његова општина спремна на сарадњу са стручњацима из Делегације ЕУ у Србији на изради планова за регулацију корита Бољетинске реке.

Превенција поплава, кроз реконструкцију насипа широм Србије је, према речима Николића, последњи део програма Помоћ ЕУ поплављеним подручјима у Србији јер је, како он каже, „боље спречити него лечити“.

Ђорђо Фрушоне, италијански новинар, стажиста у Делегацији ЕУ у Србији
Фотографије: Ђорђо Фрушоне

ЈАВНИ ПОЗИВИ

ПОПУЛАРНИ ПОСТОВИ

МАПА ПРОЈЕКАТА


КОРИСНИ ЛИНКОВИ